Bluzirao sam na jedanaestom spratu u bezimenom bendu i škripao već pregažene tekstove. Onda sam se preselio na drugi sprat i bend je dobio ime, ali ja i dalje škripim. Škripim i sanjam da zaplovim svojim brodićem Mediteranom; da započnem kavgu sa pijanim Ircem, a onda nakon batina da uvežbavam diplomatiju uz rakiju; da vrisnem Miino ime među vrhovima Himalaja, lupajući se go po grudima; da mi hobi postane posao, a posao hobi; da budem počasni konzumator na Oktobar festu u Minhenu; da obiđem planetu pešice i upoznam trećinu svetske populacije; da upoznam dušu čoveka i promenim tekst pesme Blind Willie Johnson-a “Soul of a man”; da doživim nirvanu, a onda da se vratim R’n’R grehovima; da postanem dobar trgovac i na raskršću uvalim đavolu pocepane “starke” umesto duše; da karta za transibirac košta ko taksi do železničke stanice; sanjam da književna pijaca preraste u tržni centar, a ljudi da se vrate sporijem življenju; da nemam nikotinsko trovanje i da ne moram na ispiranje želuca kad slavim život sa ortacima; da krenem na međuzvezdanu turneju sa Bob Kofmanom u igranju minigolfa po svim zvezdama; da znam da čitam misli kerovima; da znam da razgovaram sa pticama selicama; da osvojim titulu mister univerzuma i konačno na pravi način izdejstvujem mir u svetu; da diplomiram na akademiji za skitnju; da napaljene generale i političare pretvorim u hipike; da sa Miom imam petoro dece i dovoljno velik brodić, kako ne bi bili sardina porodica; da padnem u zaborav pre tih pet minuta slave, a da ipak moje reči na ljude deluju; da nastavim da pišem iz čistog nagona; da prestanem da se trudim da ne živim svoje priče, kada one žive mene; da sviram bluz do smrti i nikad ne postanem suviše ozbiljan da bih se ložio na klasiku; da ne budem više oženjen prozom, svake subote varajući je u strastvenoj preljubi sa poezijom; da vratim sve dugove; da neko pročita moj prvi roman “homo ludens”!
Sanjam da svakog trena imam više iskustva nego godina i da se svakog jutra budim kao slobodan čovek.
Нема коментара:
Постави коментар